Како је Рисан завршио у Римском царству и зашто би требало да га посетите
Када је Рим **27. године пре нове ере** одлучио да уведе ред на јадранску обалу, а посебно у данашњи Рисан, овде се појавила нова провинција - Илирик. Њене границе су се протезале од Јадранског мора до Епира у Грчкој. Истина, мештани нису били нимало одушевљени новим **„гостима”** и активно су се опирали. Али Римљани су упорно почели да насељавају земље својим људима и званичницима, промовишући римски начин живота.
Рисан, који се у римско доба звао Ризинијум, брзо је постао важно место. Добио је статус утврђеног града са пуним правима римских грађана.
**Град је цветао у 1. и 2. веку нове ере**, када је Римско царство било на врхунцу своје моћи.
А много пре тога, под краљем Генцијем, мештани су имали иста права као и Римљани. Били су слободни и ослобођени свих пореза, што је у то време била велика реткост.
Шта је остало од тог времена
На месту древног града данас се налази археолошки комплекс са остацима луксузне римске виле и савршено очуваним мозаицима који датирају из **2. века нове ере**
**Било је то право **„градско имање”** — богата кућа са унутрашњим двориштем и мозаичним подовима, која се сматрала луксузном чак и по римским стандардима. Налазила се у самом центру града и била је веома скупа.
Мозаике је 1930. године открио Душан Вуксан, директор музеја на Цетињу. Такође је открио да се античко насеље првобитно налазило на једној обали реке, али је након земљотреса и промена у рељефу дошао до закључка да се град пре развио са друге обале и растао скоро до рта Ртац. Вероватно је тамо било много монументалних грађевина.
Како су текла ископавања
Радови су извођени на подручју Пјешчине, поред старог пута Рисан - Грахово. Све је ишло добро до почетка Другог светског рата. Италијански археолог Валенти је наставио ископавања 1942. године, али је због рата све поново закопао, само да се не би оштетило. Али пошто је било време италијанске окупације, таква заштита није успела, и због тога је већина мозаика оштећена. Посао је поново почео тек 1956. године и наставио се до 1960. године.
Шта можете видети данас?
Комплекс заузима 790 квадратних метара. Вила је правоугаоног облика, са симетричним распоредом дневних соба, ходником у средини. Ово је упечатљив пример типичне римске архитектуре у овом делу Јадрана. Веома су добро очувани до данас.
Подови соба су украшени мозаицима. Најупечатљивији је лик бога Хипноса, заснован на малом мозаику који се смењује са геометријским фигурама (кругови, троуглови, ромбови). Неки кругови са розетом од осам латица у центру. У старом Риму, такво „цветје“ је често украшавало архитектуру, плафонске ковчеге и стеле.
Зашто баш осам латица?
Осам је број повезан са лунарним циклусима и соларном годином. И такав цвет је често значио симбол цикличности, заштите и виталности. Био је уско повезан са богињама плодности. У Риму се сматрало да таква розета доноси заштиту, хармонију и женску енергију. Био је идеалан образац хармоније: облик сунца и цвета у једном, заштитна слика која помаже дому, човеку и земљи.
**Сам бог Хипнос** је приказан као полуголи младић, полулежећи. Ако пажљиво погледате, можете видети склопљена крила иза његових рамена. Култ бога Хипноса настао је у грчкој митологији и говорио је о згодном младом богу који је додиривао очи уморних људи и успавао их гранчицом коју је испрала река заборава.
Мозаици Рисна су траг цивилизације где сваки фрагмент шаре, свака латица није само украс, већ прави живот који је проживљен, осећан, изграђен и у који је веровано. Овде, у срцу Боке, римска вила нас подсећа да чак и после две хиљаде година лепота не нестаје.